156

Početkom osamdesetih godina proteklog stoleća, u vremenu kad je posle decenijske vladavine nematerijalne umetnosti na centralnu umetničku scenu ponovo vraćena slika – Bálint Szombathy iznalazi nove i drugačije mogućnosti u svojoj umetnosti. Naime, ovaj istaknuti predstavnik konceptualne „nove umetničke prakse“, upravo tada započinje svoje sakupljanje, selektiranje i estetizaciju fotografija koje je „otkidao“ s telefoto mašina u novosadskoj redakciji dnevnog lista Magyar Szó. Danas već zaboravljeni sistem prenošenja fotografskih slika uz pomoć telefonskih impulsa omogućavao je brzo širenje vizuelnih informacija širom sveta, a što su uglavnom koristile novinske agencije. Uglavnom, telefoto vesti su „putovale“ eterom od početka prošlog veka* pa sve do tih, već pomenutih, osamdesetih kada ova tehnologija dostiže vrhunac i – svoj kraj, uzrokovan nastupajućim novim i znatno moćnijim elektronskim sistemima…

Veoma često je zbog „smetnji na vezama“ fotografija stizala na redakcijski prijemnik s greškom. Upravo te fotose Bálint selektira i artficizira. Narušenom kompaktnošću realizma fotografija gubi svoju primarnu informacijsku namenu i primenu, biva defunkcionalizovana. No, u njenoj drugoj i drugačijoj konstituciji, unutar novih struktura slike (projektovane jedne preko drugih, razgrađene pa ponovo spajane u najneočekivanim kombinacijama, pomerene, duplo štampane, „isečene“ na vodoravne i uzdužne kaiše, iskrivljene, destruktuirane sve do potpuno apstrakcijskih predstava, delimično ili potpuno zatamnjeni fragmenti slike…) umetnik iznalazi i prezentuje sasvim neočekivane slike preoblikovane stvarnosti. U tim ostvarenjima kao da se uspostavio nekakav univerzalni ekspresivitet, kao da su te slike putujući kroz prostor i vreme bivale „zaražene“ brojnim ljudskim stanjima i senzibilitetima formiranim tadašnjim političkim i svim drugim „napetostima“ sveta; kao da je nekakva univerzalna ljudska energija učestvovala u prekvalifikaciji ovih slika – od dokumentarističke informacije do iznenadno formirane i ispoljene univerzalne osećajnosti… Intiucijom istinskog umetnika Bálint Szombathy je to shvatio i odlučno u svoju umetnost prisvojio odabrane telefoto produkte, poistovećujući vlastitu osećajnost sa senzibilitetom sveta i vremena u kojem kao umetnik deluje… Zapravo, Bálint je shvatio da je promenom strukture slike njena informaciona vrednost postala – umetnička vrednost.

A sve je to padalo u vreme kada se intenzivira ideja i formira konstitucija danas već uspostavljena ikonosfera, „ikonosfera koja nas odasvud okružuje,u kojoj se rađaju stalno nove i nove vizuelne i zvučne slike, kada funkcioniše sistem neprestanih informacionih delovanja koje čovek sistematski zapaža, klasifikuje, verifikuje i iskorišćava u sklopu stalne opservacije i eksploatacije. U nju se ubrajaju impulsi koje smatramo činjenicom prirodnog stanja sveta, ali i oni koje obeležavaju stanja koje veštački stvara sam čovek (Mječislav Porempski).

Opet prema Porempskom**, umetnička vrednost dela se ustanovljava specifičnom strategijom stvaralačkog izbora, koja ima trotaktni ritam formiran od: a) poštovanja obavezujućeg uzora; b) nepredviđenog „revolucionarnog“ odstupanja od uzora; c) ustanovljavanja novog uzora. Bálint u svom ciklusu tele-foto slika poštuje navedene zahtevnosti jer: a) kao umetnik ništa ne remeti u telefoto sistemu; b) čini revolucionarni obrat jer bira samo pogrešne i u sistemu informisanja neupotrebljive fotografije; c) uspostavlja nove slike koje više nemaju validnu informacijsku ali imaju itekakvu smislenu umetničku, ekspresivnu izražajnu snagu i moć.

Zbog toga ovaj niz telefoto slika Bálinta Szombathyja, nastao tokom osamdesetih godina prošlog veka i danas možemo smatrati vrhunskim kreativnim i autentičnim umetničkim ostvarenjem. Jer u kumulativnom sadržinskom, plastičkom i emocionalnom opsegu ovde postoji puno validnih značenja – sasvim potrebnih i u ovom, sadašnjem, našem životnom trenutku.

Sava Stepanov, Novi Sad, 2011.

* Prvi prenos „mirne slike“ ostvaren je još 1907. godine u Francuskoj izmedu Pariza i Bordoa, kroz Lion, korištenjem postojece telefonske linije. Osnovni princip tog prenosa poznat kao tele-foto je korišten skoro do današnjih dana.

** Mječislav Porempski, Ikonosfera, Prosveta, Beograd, 1978..

Bálint Szombathy (Paćir, 1950.) umjetnik je nomadskih i hibridnih produkcija i taktičnih ponašanja u razdoblju socijalističkog modernizma i aktualnog multikulturnog i tranzicijskog globalizma. Njegova umjetnička praksa uključivala je široki raspon od vizualne poezije, procesaualne umjetnosti, land-arta i performansa, konceptualne umjetnosti i fotografije. Živi i radi u Budimpešti.